Šta se dešava sa telom tokom gladovanja?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo u redovnoj ishrani. Međutim, ako ne unosimo hranu u roku od tri dana, organizam počinje da sagoreva sve ostatke unetih namirnica. Tada se dešava nešto fenomenalno – telo počinje da koristi svoja tkiva kao izvor energije. Prvo sagoreva sve što je loše: bolesne ćelije, tumore i odumrle delove. Ovo može biti prekrasan metod prirodnog podmlađivanja, bez lekova i dodatnih troškova.

Tokom gladovanja, vitalni organi poput mozga, srca i žlezda s unutrašnjim izlučivanjem ostaju zaštićeni. Štaviše, u organizmu se podstiče izgradnja novih ćelija. Ovo je moguće zahvaljujući proteinima koji se neprestano razgrađuju i obnavljaju koristeći aminokiseline iz razgrađenih ćelija.

Prednosti i kontroverze

Gladovanje u razumnoj meri može imati pozitivne efekte na organizam. Neki ljudi se osećaju bolje kada smanje količinu hrane, a povremeni post može pomoći u regulisanju šećera u krvi, posebno kod gojaznih osoba. Međutim, postoje i kontroverzne tvrdnje. Neki stručnjaci smatraju da gladovanje predstavlja stres za endokrini sistem, jer organizam mora da se prilagodi novom načinu rada.

Gladovanje takođe može biti rizično za osobe sa pritajenim bolestima ili parazitima, jer smanjen imunitet može dovesti do reakcije organizma.

Da li gladovanje uništava loše ćelije?

Postoji teorija da organizam prilikom nedostatka hrane prvo uništava sve što je nepotrebno, uključujući tumorske ćelije. Međutim, neki istraživači smatraju da je obrnuto – da telo prvo koristi najkvalitetnije izvore energije, poput mišićne mase. Ovo je posebno izraženo kod sportista koji gladuju.

Umerenost je ključ

Mnogi nutricionisti ističu da je umerenost najbolji pristup. Redovna fizicka aktivnost i balansirana ishrana sa 5-6 manjih obroka dnevno može biti zdravija opcija u odnosu na ekstremno gladovanje. Ipak, neki ljudi se odlično osećaju kada jedu samo jedan ili dva obroka dnevno.

Kako pravilno gladovati?

Ako želite da isprobate gladovanje, preporučuje se postepeni pristup. Možete početi sa 8 sati posta i 16 sati bez hrane, pa vremenom produžiti period bez jela. Važno je slušati svoj organizam i izbegavati ekstreme. Tokom gladovanja, unos tečnosti je ključan – voda sa limunom ili jabukovim sirćetom može pomoći u detoksikaciji.

Zaključak

Gladovanje može imati određene benefite, ali nije za svakoga. Kratkotrajni post može pomoći u detoksikaciji i regulisanju metabolizma, dok dugotrajno gladovanje može dovesti do gubitka mišićne mase i pada imuniteta. Najbolji pristup je umerenost i prilagođavanje vlastitim potrebama.